Послије Јиндриховица, сјеверног српског Газиместана, страдалишта српског народа из Првог свјетског рата, ријешио сам да посјетим Терезин, град у коме је скоро 4 године тамничио Гаврило Принцип.

8

Мали градић на сјеверу Чешке о коме се релативно мало зна код нас био је право предворје смрти. У концентрационом логору у Другом свјетском рату кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. Од 140 хиљада скоро 90000 је послато да се више никад не врате, у Аушвиц у Пољској. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33000 људи. Успјело је да побјегне 764 затвореника, а ослобођено је 9. маја 1945 само њих 16800.
У сјенци тих збивања помало се занемарује још једна ствар која се одигравала тридесетак година раније.
У ћелији број један од 05.12.1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип.

7 6
Гаврило Принцип. Мало се људи сродило са својим именом и презименом као он. Мало их је који су животом и смрћу оправдали и потврдили судбинско значење најважнијих ријечи у историји човјечанства, ријечи које освештавају родни лист и умрлицу. Гаврило – онај гласник Божји, онај који саопштава благу вијест…. и Гаврило српски, који гласовито обзнањује да још живи слободарски дух у Срба, да су још кадри подредити земаљско, небеском царству.
Принцип… ријеч скупља вијека.
Учинио је Гаврило још скупљом. Учинио да принцип тако српски звучи. Устаните Срби… устаните на помињање Гаврила Принципа… да би могли клекнути пред њим!

У необавезном разговору са Сергејем Размисловим, чланом Номада, одељења Ноћних вукова, напоменем да ћу посјетити Терезин и положити вијенац на ћелији са бројем 1. На помен Гавриловог имена одмах је предложио да заједно то урадимо. Како то међу мотоциклистима и бива, ријеч по ријеч, позив по позив скупи се нас тридесетак, Њемаца, Руса и Чеха. У великом броју су били и чланови мото клуба Red eyed crüe из Прага.

1
Гаврило Принцип, који се проба на „западу“,  а богами лагано и код „нас“ прогласити за терористу је у Чешкој веома цијењен, у Терезину постоји и улица која носи његово име.
Када смо дошли на улаз од музеја и пришли да се распитамо да ли има каква групна улазница да се купи питали су нас којим смо поводом овдје. Кад смо рекли да смо дошли да положимо вијенац у ћелији Гаврила Принципа одбили су да нам наплате улазницу него су нас пустили бесплатно. Веома лијеп гест.
(Кад упоредим са ситуацијом на Ловћену, у мојој Црној Гори, гдје у маузолеју нијесу хтјели да пусте туристе, брачни пар из Кубе, јер нијесу са собом имали новац да плате улазницу, ташну су били оставили у ауту на паркингу … наравно да сам их ја частио карте ).

Сам улазак у ћелију је у мени пробудио јак осећај патриотизма, поштовања не само према животу него и према смрти … не само један живот, једна свјетска сила, једна империја, један свјетски поредак скончао је у тих 5 квадрата.

4 3 2 viber image

аутор текста: Родољуб Рогошић, члан ”Ноћних вукова” одјељење Црна Гора у  посјети Терезину у своје име, као и у име ”Ноћних вукова” који још једном показују да не заборављају своје хероје.

 

Принцип

Размеђа зла и јуначког срца,
Плотун над барутом кађеним гробом,
То српски Принцип у ланце пуца:
И главу на пањ, ал` никад робом.

То из шаржера вјекови хуче,
Са сваким метком по једна рана,
Опет се Србин с ђаволом туче
К`о оног давног, свевидњег дана…

Опет се с проклетим котом вија,
Гркљаном душу прекланим брани,
Опет га тјера стара Србија,
Божури рани и Газиместани

Да и кад труне у земљи траје
И да се опет чудесно роди
Сном што се само вјернима даје,
Да истим оним стазама ходи

Вјечите славе, вјечног живота,
Праоца сину жртвом да води,
Да сваки вис му буде Голгота…
А сваки метак спомен слободи.

Ево и овог Видова дана,
Кад Српство краватом вежу за мрца,
Из масе хуља и лижисахана,
Бесмртни Гаврило силнику пуца

У српском крвљу надуту главу,
И неће да му задрхти рука,
За свету лозу, за крвцу плаву,
За земљу шљива, свадби, хајдука…

И опет душмани бијесом кипе
Што само Србин има Принципе.

Невен Милаковић