Наш брат Родољуб Рогошић о великом скупу посвећеном ”Зеленом слону”
Већ дуги низ година сањам о тим сусретима али никако да се сложе све коцкице … до ове године. Овога пута не може да омане, све је спремно, мотор исправан, друштво одабрано и сабрано и представа може да почне. Представа чега? Елефант у преводу значи слон, какве то има везе са моторима, откуд слонови зими у Европи и да баш у снијегом прекривеној Бајерској шуми организују сусрете. Добро питање, а? Стварно добро, откуд то име? 1956 године су организовани први сусрети власника модела Zündapp– КС 601.
Модел КС 601са приколицом је познат као легендарни „Grüne Elefant“ у преводу Зелени Слон. Све остало је јасно.
Поново са два Сергеја пада договор да узмемо дијела у овогодишњим сусретима и то, како доликује, са шаторима. Пошто су они власници чопера са пуно хрома договарамо се да идемо са мојим приколичарем и Сергејевим Буггијем за кога смо знали да га неће пустити али ће нам до тамо послужити као „транспортно средство“
Срели смо се у суботу ујутро код Сергеја из НВ Номад у Швандорфу и испред његове клубске куће завршили паковање.
И по сусњежици кренули на пут од 150 км.
Било је јако хладно, температура је варирала од минус 2 до плус 2. Након неких 100 км правимо паузу за ручак.
Глад смо вјероватно могли лако претрпјети али смо га искористили за изговор да бисмо се мало огријали.
имали смо у плану појести по врућу супу али смо узели по Мађарски гулаш. Е па, није да није био врућ али тотално без укуса. Ја нијесам појео читаву порцију а и Сергеји су се мучили са њим.
Послије „ручка“ смо наставили даље и негдје око 14.30 стигли на одредиште.
Плаћамо улазнице (25 € по особи) и почињемо да тражимо мјесто за постављање шатора
Камп у коме се налазило хиљаде шатора (не знам тачан број али број посјетилаца се креће између 5 и 10 хиљада сваке године) изгледа задивљујуће, блато и снијег, спортски и ендуро мотори, приколичари, заставе разних земаља, вино, пиво и вотка, огроман број талијана, шпанаца, холанђана, чеха, словака, руса … нема чега и кога нема.
Фантазија …
Налазимо мјесто на самом крају и на врху кампа, довољно за 2-3 шатора. Остављамо ствари и одлазимо за ствари из Багија који, као што смо и знали није могао да уђе унутра. На улазу сријећемо Диану из НВ Валкирии и она нам се придружује.
Послије неког времена нам у „госте“ долази велика група НВ Дороги победе који су у Пассауу имали састанак па су то искористили и да на кратко посјете камп.
Морам признати да ми је јако годило њихово одушевљење кад су ме видјели тамо, „братко“ „черногориа“ „привет братан“ … прија тај осећај да си члан једне велике породице, једног огромног братства. Наравно да смо позвани да их у што већем броју подржимо на њиховој акцији „на Берлин“ која се одржава у мају.
Долази вријеме да се припрема вечера, дуго је трајало али је на крају било и укусно.
Увече нам се придружују Андреј и Антон, Руси који су специјално због сусрета дошли моторима из Москве. Јако едукативан разговор с обзиром да је Андреј организатор Московских Фрее Бајкера и да има једном недељно уживо емисију о мотоциклизму на московској телевизији и који ме је позвао да му неком приликом преко Скајпа будем гост у емисији. Наравно да сам пристао.
Ујутро устајање, на интернету кажу да је ноћна температура била минус 6 степени али, ваљда због сувог ваздуха, зима се није ни осјетила. Паковање шатора и ствари и одлазак.
Закључак:
* фантастично дружење
* одлични нови контакти
* позиви на заједничке вожње и нова дружења
* штета што није било више снијега
* и наравно жеља да се све ово понови и следеће године